Muhammed, sallallahu alejhi we sellem (1. dio)

RESULULLAHOVO, A.S., PORIJEKLO

Porijeklo Resulullaha, a.s., svrstano je u tri vremenska perioda. Prvi je dio priznat kao
tačan od svih poznatih autora Sira.

Tu se spominje porijeklo Resulullaha, a.s., do Adnana. Drugi dio vezan je za uzlaznu
lozu porijekla Resuullaha, a.s., od Adnana pa do Ibrahima, a.s. Tu ima i nekih
razmimoilaženja. Treći dio se odnosi na porijeklo vezano od Ibrahima, a.s., pa sve do
Adema, a.s. U ovome posljednjem stepenu loze ima podataka kojima se ne može sa
sigurnošću vjerovati.

PRVI STEPEN

Muhammed ibn Abdullah ibn Abdil - Mutallib (ime mu je Sejbe), Ibn - Hašim (ime mu je
'Amr) ibn - Abdu Menaf (ime mu je El - Mugire), Ibn - Kusajj (ime mu je Zejd), Ibn - Kilab,
Ibn - Murre, Ibn - Ka'b, Ibn - Lu'ej, Ibn - Galib, Ibn - Fehr (nadimak mu je Kurejš i po njemu
je pleme dobilo ime), Ibn - Malik, Ibn - Nedar (ime mu je Kajs), Ibn - Kinane, Ibn - Huzejme,
Ibn - Mudrike (ime mu je 'Amir), Ibn - llijas, Ibn - Mudar, Ibn - Nezar, Ibn - Me'ad, Ibn -
Adnan.

DRUGI STEPEN

Tu se ubraja uzlazna linija od Adnana, a Adnan je sin Edda ibn Humejsea, Ibn - Selaman,
Ibn - Avs, Ibn - Bevz, Ibn - Haza', Ibn - Beldas, Ibn - Jeddaf, Ibn - Tabih, Ibn - Džahim, Ibn
- Nahiš, Ibn - Mahijj, Ibn - Ijed, Ibn - 'Abkar, Ibn - 'Ubejd, Ibn Ed - Du'a, Ibn - Hamdan, Ibn
- Senber, Ibn - Jesribi, Ibn - Jahzen, Ibn - Jelhan, Ibn - Er'avijj, Ibn - Ijed, Ibn - Dejšan, Ibn
- 'Ajsar, Ibn - Efnad, Ibn - Ejham, Ibn - Maksar, Ibn - Nahis, Ibn - Zarih, Ibn - Semaj, Ibn -
Mezijj, Ibn - 'Avda, Ibn - Aram, Ibn - Kajdar, Ibn - Isma'il, Ibn - Ibrahim, a.s.

TREĆI STEPEN

Uzlazno od Ibrahima, a.s., do Adema, a.s., i to: Ibrahim je sin Tariha (ime mu je Azer),
Ibn - Nahur, Ibn - Saru' (ili Sarug), Ibn - Ra'u, Ibn - Falih, Ibn - 'Abir, Ibn - Salih, Ibn -
Erfahšed, Ibn - Sam, Ibn - Nuh, a.s., Ibn - Lamik, Ibn - Mutevešleh, Ibn - Ahnuh (kaže se
daje on Idris, a.s.), Ibn - Jerid, Ibn - Mehlail, Ibn - Kajnan, Ibn - Anuše, Ibn - Šejs, Ibn -
Adem, a.s.

POSLANIKOVA PORODICA

Porodica Resulullaha, a.s., poznata je pod imenom Hašimeijje, po njegovom djedu
Hašimu bin Abdi Menafu. Stoga ćemo nešto reći o porodici Hašimija.

HAŠIM

On je naslijedio brigu oko napajanja i ishrane hodočasnika od Beni Abdi Menafa.
Ranije smo spomenuli daje došlo do pomirenja između Abdi Menafa i Abdi - d - Dara, koji
su međusobno podijelili položaje. Hašim je bio ugledni Mekelija i prvi koji je hodočasnicima
osigurao hranu (poparu - izdrobljeni hljeb). Njegovo ime je bilo Amr, a Hašim mu je nadimak
koji je dobio zbog drobljenja hljeba za poparu. On je, također, prvi koji je odredio i zaveo
u praksu zimsko i ljetno putovanje Kurejšija u trgovinu. O njegovoj dobroti i oštroumnosti
govore i mnogi predislamski pjesnici.

Bilo je interesantnih događaja vezanih za Hašima.

On pripovijeda da je jedanput krenuo na trgovačko putovanje u Šam. Kad je došao do
Jesriba - Medine, oženi se Selmom, kćerkom nekog Amra iz porodice Beni Adij bin Nedždžara,
pa ostade živjeti kod nje.

Odatle je ponovo krenuo u Šam, a ona je ostala trudna. Hašim umrije u Gazzi, gradu
u Palestini, a Selma rodi Abdul - Muttaliba, 497. g. Dade mu ime Šejbe Sijedi, zbog sijedog
čuperkas kojim se rodio.

Selma je odgojila dijete u očevoj kući, u Medini. Za njega nije znala Hašimova obitelj
iz Meke. Hašim je imao četiri sina i pet kćeri. Sinovi su mu: Esed, Ebu - Sajfi, Nadlet i
Abdul - Muttalib, a kćeri su: Eš - Šifa, Halida, Daifa, Rukajja i Dženneta.

ABDUL - MUTTALIB

Govorili smo da je opskrba hadžija vodom i hranom s Hašima prešla na njegovog
brata El - Muttaliba bin Abdi Menafa. Bio je od velikog ugleda, časti i vrijednosti u svom
plemenu. Kurejšije su ga prozvali El - Fejjad - Darežljivi. Kad je postao Šejbe (kasnije
Abdul - Muttalib), momak ili još stariji, saznao je za njega amidža El - Muttalib bin Abdi
Menaf, te ode u Jesrib da ga traži. Kad ga je našao i vidio, zaplakao je, zagrlio ga i
posadio ga na svoju devu. Momak je sišao i nije htio krenuti dok mu ne dozvoli majka. El
- Muttalib je upita, a ona odbi da da sina amidži. El - Muttalib joj reče:

"On bi išao na imanje svoga oca, u Božiji hram!", pa mu majka dozvoli da krene. El -
Muttalib je ušao u Meku na devi, a za njegovim leđima je jahao momak. Ljudi su upirali
prstom u mladića i govorili:

"Ovo je rob - Abdul Muttalibov!" El - Muttalib im odgovori:

"Sram vas bilo, ovo je sin moga brata Hašima!"

Momak je živio kod amidže do zrelosti.

Negdje u to vrijeme El - Muttalib umrije u Redmanu, jednom mjestu u Jemenu. Sve njegove
poslove naslijedi Abdul - Muttalib. Radio je u svom narodu ono što su i njegovi preci radili.
Stekao je veliki ugled i čast koju niko od njegovih predaka nije stekao. Bio je takav da ga
je njegov narod silno zavolio.

Poslije El - Muttalibove smrti u Jemenu, Nevfel je silom uzurpirao Abdul - Muttalibovo
dvorište. On se obrati Kurejšijama da mu pomognu, a oni odgovoriše: "Ne želimo ulaziti
između tebe i Nevfela, jer je on tvoj amidža." Abdul - Muttalib zato pozva u pomoć daidže
iz Jesriba - Medine. U Meku krenu daidža mu Ebu - Sa'd bin Adij sa osamdeset konjanika.
Na ulazu u Meku, dočeka ga Abdul - Muttalib i reče:

"Idemo kući, daidža!" "Ne, tako mi Bogam dok se ne sretnem s Nevfelom!"Zatim
krenu kući Nevfelovoj. Međutim, on je sjedio uz Kabu s nekim dostojanstvenicima
Kurejšijama. Ebu - Sa'd isuka sablju i povika: "Gospodara mi i Kabe, ako ne vratiš zemlju
Abdul - Muttalibu, ubit ću te ovom sabljom!" Nevfel odgovori: "Evo, već sam mu vratio,
njegova je", - što potvrdiše i prisutni. Ebu - Sa'd odsjedi kod Abdul - Muttaliba tri noći, zatim
obavi umru i vrati se u Medinu.

Nakon ovog događaja, Nevfel ibn Abdi Šems ibn Abdi Menaf sklopi savez sa Benu -
Hašimijima. Kad je pleme Huzaat vidjelo pomoć koju je dobio Abdul - Muttalib od daidže
Ebu - Sa'da iz plemena En - Nedžar, rekoše:

"Kako god ste ga vi rodili i mi smo ga rodili (jer je Abdul - Muttalibova majka iz plemena
Huzaat), mi smo preči da mu pomognemo, nego vi."

Stoga i oni krenuše u Meku i uđoše u Vijećnicu, pa sklopiše savez s Beni - Hašimijama,
a zatim s Beni - Abdi Šemsom - Nevfelovim plemenom. Ovako učvršćena veza između
plemena iz Medine i plemena iz Meke bit će jedan od bitnih faktora za oslobađanje Meke,
što ćemo kasnije saznati. Važno je spomenuti dva značajna posla koja je Abdul - Muttalib
uradio za Kabu, i to:

Kopanje Zem - zem bunara i odbrana Kabe u bitki sa slonom.

I - Abdul - Muttalibu je u snu naređeno da iskopa bunar Zem - zem, i pokazano mu je
mjesto gdje da kopa. Kad je počeo kopati, naišao je na predmete koje su zakopali
Džerahime kada su bježali iz Meke. Našao je sablje, nakit, dva zlatna srndaća. Sabljama
ukrasi vrata Kabe, na njih prikova zlatne srndaće i sazida bunar i prostor oko bunara za
hadžije. Kad se ukazao bunar Zem - zem, Kurejšije se posvađaše s Abdul - Muttalibom,
govoreći mu: "Hoćemo da učestvujemo s tobom." A on odgovori:

"Ne, ja sam odabran za ovaj posao." Oni ga nisu ostavili na miru sve dok ga ne
izvedoše na sud pred vrača iz Benu - Sa'da. Nisu se kući ni vratili, a na putu naiđoše na
znakove koji im pokazaše daje Abdul - Muttalib u pravu. Tada se Abdul - Muttalib zavjetovao
da će ako mu Bog podari deset sinova, a on doživi da porastu i da ga pomognu, žrtvovati
jednoga kod Kabe.

II - Namjesnik abesinskog vladara u Jemenu, Ebreha, pošto vidje da Arapi hodočaste
Kabu, sagradi veliku crkvu u San'i. Želio je da hodočasnike skrene u San'u, umjesto u
Meku. Kad je za ovaj događaj čuo neki čovjek iz plemena Kenanet, uđe noću u tu crkvu i
izmetom zaprlja njeno pročelje. Sazna Ebreha za to, žestoko se naljuti, podiže ogromnu
vojsku od 60.000 ljudi i pođe put Meke, da sruši Kabu. Za sebe odabra najvećeg slona,
kojega uzjaha i krenu ka Meki. Vojska je imala još 9 ili 13 slonova. Kad je stigao do mjesta
Mugammesa, ulogori vojsku da se odmori i da se pripremi za ulazak u Meku. Kad su stigli
u dolinu Mahser, između Muzadelife i Mine, slon zastade i leže. Nije mogao ustati da se
približi Kabi. Priča se da su ga pokušavali dići na silu i nisu mogli. Međutim, kada bi ga
povukli na koju drugu stranu, on bi odmah ustao. Dok su se Ebreha i njegova vojska
natezali oko slona, Allah na njih posla ptice Eba - Bil "koje su na njih grumenje od gline
pečene bacale, pa ih je On, Allah, kao lišće koje su crvi istočili učinio." Ptice su izgledale
čudno, kao da su balzamirane laste. Svaka je nosila po tri kamena: u kljunu jedan i dva u
kandžama. Kad pogodi nekoga, ne može proći, a da mu se ne počne raspadati tijelo, te
umre. Nisu svi Ebrehini vojnici bili pogođeni. Neki su počeli bježati, ali ih je usput dosta
nastradalo, pa ih je bilo rasutih na sve strane.

Allah, dž.š., je Ebrahi poslao bolest od koje mu se počeše raspadati vrhovi prstiju i
kada je stigao u San'u, bio je poput pileta. Tada mu srce otkaza i on umrije.

Što se tiče Kurejšija u Meki, oni su se razbježali po brdima, videći da u Meku nadire
ogromna vojska. Tek kada je sva opasnost prošla, oni se sigurni vratiše svojim kućama.

Ovaj događaj zbio se u mjesecu muharremu, prije rođenja Muhammeda, a.s., na
pedeset ili pedeset pet dana, što odgovara kraju februara ili početku marta 571. god. po
kalendaru. Ovaj događaj - očuvanje Kabe od rušenja - sigurno je Allahov dar koji je poklonio
svome Poslaniku, a.s., i svojoj kući - Bejtullahu, jer ako pogledamo Kudusi - šerif, vidimo
da su Allahovi neprijatelji - nevjernici zauzeli ovu kiblu, i pokorili muslimane, kao što se
desilo 587. g..p.n.e. sa Nabukodonosorom, zatim su kiblu (prva kibla u Kudusi - šerifu)
zauzeli Rimljani godine 70 - e po kalendaru.

Međutim, Kabu i kiblu u Meki nisu zauzeli kršćani, i pored toga što su stanovnici Meke
bili nevjernici.

Za ovaj događaj u Meki ubrzo su čule ne samo susjedne zemlje već i vodeće civilizirane
sile tog doba. Abesinci su imali jake veze s Rimljanima i Perzijancima. Ubrzo iza toga
Perzijanci dođoše u Jemen i pokoriše ga.

Ovaj događaj je, također, ukazao svijetu na svetost Božije kuće i daje Meka mjesto
koje je Allah, dž.š., odabrao za svetište. Stoga, kada bi se neko od njenih stanovnika
pojavio s misijom poslanstva, bila bi to suština onoga što je iziskivao ovaj događaj. I to bi
bilo tumačenje skrivene mudrosti kojom je Allah pomagao mušrike protiv kršćana na
neobičan način.

Abdul - Muttalib imao je deset sinova. To su: El - Haris, Ez - Zubejr, Ebu - Talib,
Abdullah, Hamza, Ebu - Leheb, El - Gajdak, El - Mekum, Saffar i El - Abbas.
U nekim knjigama navodi se jedanaest sinova, a jedanaesti je bio Kasem. U drugim je
trinaest sinova pa dodaju još Abdul - Ka'ba i Hudžlana, ali se zna sigurno za deset sinova.
Kaže se zapravo da je 'Abdul Ka'be ustvari El - Mekum a Hadžel da je El - Gajdak, i da
Abdul - Muttalib nije imao sina po imenu Kasem. Pored deset sinova imao je i šest kćeri,
to su: Ummul - Hakim, zvana El - Bejda, pa Burre, 'Atika, Safija, Erva i Umejma.

III - Abdullah je Resulullahov, a.s., otac; Abdullahova majka je Fatima, kći Amr ibn Aiz
ibn Umran bin Mahzum ibn Jekaza bin Merret. Abdullah je bio najljepše Abdul - Muttalibovo
dijete i njemu najdraže. On je ta obećana "žrtva" ili taj kurban. Događaj kaže:

Kad je Abdul - Muttalib dobio deset sinova i kad su oni malo poodrasli, okupi ih oko
sebe i reče im za svoj zavjet. Oni mu se pokoriše. On napisa njihova imena na strjelice i
dade ih kaddahu - čovjeku koji baca kocku. Prva strjelica bila je okrenuta na Abdullaha.
Abdul - Muttalib ga uze i ponese ga kod Kabe da ga zakolje, ali mu Kurejšije ne dadoše, kao
ni njegove daidže, a ni njegov brat Ebu - Talib. Abdul - Muttalib reče: "Kako onda da ispunim
svoj zavjet?" Nagovoriše ga da ide kod vračare i da od nje zatraži rješenje. Ona mu naredi
da baca strjelicu između Abdullaha i deset deva. Ako izađe na Abdullaha neka poveća za
novih deset deva, i tako stalno, sve dok strjelica ne padne na deve i Bog ne bude zadovoljan.
Ako padne na deve, onda će njih zaklati kod Kabe.

Tek kad je broj deva skočio nastotinu, strjelica je pala s Abdullaha na deve. Abdul -
Muttalib ih je zaklao u otkup za svoga sina, a zatim ih je ostavio ne zabranjujući ni ljudima
ni životinjama da jedu njihovo meso. Do tada je krvarina kod Arapa bila deset deva, a
poslije ovog događaja popela se na 100 deva, što je i islam potvrdio. Pripovijeda se od
Resulullaha, a.s., da kaže: "Ja sam potomak dviju žrtava!" (Ismaila i oca mu Abdullaha).

Abdul - Muttalib odabere za ženu svome sinu Abdullahu, Aminu, kćer Vehba bin Abdi
Menafa bin Abd Zehre bin Kilaba. Ona je u to vrijeme bila najljepša i najčestitija djevojka
u Kurejšija - i porijeklom i položajem. Njen otac bio je poglavar porodice Zehra, poznate
po porijeklu i časti. Abdullah se oženi i poče život s Aminom u Meki. Nakon izvjesnog
vremena otac ga posla u Medinu da nabavi za njih datula. On u Medini umrije. Neki kažu
daje krenuo u Šam da trguje, pa je naišao na karavanu Kurejšija u Medini i tu odsjeo, jer
je bio bolestan. U Medini je i umro. Zakopan je na groblju Nebige El - Džadija. Umro je u
dvadeset petoj godini života, a prije rođenja svoga sina Muhammeda, a.s., po mišljenju
većine historičara. Ima i onih koji kažu daje Abdullah umro dva mjeseca nakon rođenja
djeteta. Kad je vijest o njegovoj smrti stigla u Meku, Amina ga je oplakala s najvećom
tugom i žalošću što je izrazila i dirljivim stihovima. Sve što je Abdullah ostavio iza sebe,
bilo je pet deva, manje stado ovaca i abesinska robinja Berket, s nadimkom Ummu Ejmen,
koja je odgojila Resulullaha, a.s.

Izvor: Zapečaćeni džennetski napitak (knjiga)