Preporuka
Login

Zaboravljen password

NOVO - DOWNLOAD
Posjetite/Visit
ESSUNNE
ET-TAQWA
Islam House
Ljekovita moć Kur'ana
insanba.blogspot.com
The Qur'an Project - Mass Dawah Campaign 2012
Ummah Welfare Trust (UWT) Committed to 100% Donations
Tanzil.net
Hoor al-Ayn
QuranicAudio.com
KEWSER TORTE SARAJEVO - HALAL TORTE
AMENTUBILLAHI - youtube channel
el-hattab - youtube channel
SalafiMedia Balkan - youtube channel
Vrijeme
Posjetitelji
Headache Causes
www.dini-islam.net

Propis kad su džuma i bajram u istom danu

Go down

Propis kad su džuma i bajram u istom danu

Komentar by Admin on 25/10/2012, 23:02

Propis kad su džuma i bajram u istom danu


Pripremio: brat Abdul’Aziz

U vjerodostojnoj predaji u kojoj se navodi da je Poslanik, sallAllahu alejhi we selem, kazao: "Svakom muslimanu je stroga dužnost klanjati džumu namaz u džematu osim četverice: roba, žene, malodobnika i bolesnika. (Buharija i Muslim)

Prema tome, ove četiri skupine nisu dužne klanjati džumu namaz, dok je to ostalim muslimanima obligatna dužnost, osim uz vjerski adekvatan razlog.

Pored predhodno spomenutih skupina, džumu nije obavezan klanjati onaj ko klanja petkom bajram namaz.

Muavija b. Ebi-Sufijan je pitao Zejda b. Erkama da li je klanjao sa Poslanikom, sallAllahu alejhi we selem, u danu kada se spoje dva Bajrama.1 Rekao je: "Da, klanjao sam." Potom ga upita: "Šta je Poslanik, sallAllahu alejhi we selem, činio?" Odgovorio je: "Klanjao je bajram i učinio olakšicu u pogledu džume, ali ko želi može je klanjati." (Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže,...)

U drugoj predaji od Ebu Hurejre se navodi da je Poslanik, sallAllahu alejhi we selem, rekao: "U ovome danu spojila su se dva Bajrama; ko ne želi nije obavezan klanjati džumu namaz, a mi ćemo je, inšaAllah, klanjati." (Ebu-Davud, Ibn Madže, Hakim, Ibn Džarud, Bejheki...)

Od Osmana b. Afana se također prenosi da je učinio olakšicu za džumu kada se zadesi sa bajramom u istom danu. (Buharija, Malik i Šafija u El-umm-1/274)

Nema posebnih razilaženja da onaj ko klanja Bajram namaz nije dužan klanjati džumu namaz,2 već se vodi spor da li u tom slučaju treba klanjati podne ili ne. Islamski učenjaci po ovom pitanju imaju dva mišljenja.

Prva skupina učenjaka kaže da onaj ko klanja bajram namaz nije dužan klanjati do ikindije, budući da džuma mijenja podne namaz petkom, pa sa koga spada džuma spada i podne, jer ne može rob u jednom namaskom vremenu biti zadužen sa dva propisana namaza. Ovo mišljenje se također zasniva na predaji Ataa u kojoj stoji da je Ibn Zubejr klanjao kao imam bajram namaz, potom nije klanjao do ikindije. (Ebu Davud)3

Druga skupina učenjaka kaže da je onaj ko ostavi džumu namaz, koristeći olakšicu, obavezan klanjati podne namaz,4 jer je bajram namazom postignut cilj džume s obzirom na okupljanje muslimana na jedno mjesto i slušanje hutbe. Međutim, ako je spala obaveza džume, nije obaveza podne namaza kao kod bolesnika, žene, roba ili putnika. Svako namasko vrijeme, kažu ovi učenjaci, odlikuje se jednim propisanim namazom koga nije dozvoljeno ostaviti. Uzvišeni Allah je rekao: "Uistinu je namaz u određenim vremenima propisan." (En-Nisa, 103)

U prilog ovom mišljenju ide predaja Ataa u kojoj kaže: "Ibn Zubejr je klanjao petkom bajram namaz kao imam, potom smo se iskupili na džumu namaz, međutim on nije izašao. Zatim smo klanjali pojedinačno. U to vrijeme Ibn Abbas je boravio u Taifu. Kada se vratio, spomenuli smo mu šta se desilo, pa je rekao: "Postupio je po sunnetu." (Ebu Davud, Ibn Huzejme, Hakim,...)

Iz ove predaje vidimo da je Ibn Abbas odobrio Ibn Zubejrov postupak, kao što je odobrio drugima klanjaje podne namaza zasebno.

Vidimo da svaka strana nastoji shodno raspoloživim argumentima osnovati mišljenje koje zastupa. Tako prva skupina navodi kao dokaz predaju od Ataa da Ibn Zubejr nakon bajrama nije klanjao do ikindije namaz, pa kažu: "Ostavljanjem džume spada obaveza i podne namaza." Međutim, ova predaja ne može biti dovoljan dokaz, jer se u drugom predanju spominje da Ibn Zubejr nije izašao klanjati džumu namaz, što ne znači da nije klanjao podne namaz u svojoj kući, kao što su drugi učinili u džamiji, svako zasebno. Možda je Ata pretpostavio da Ibn Zubejr nije klanjao, ili je time mislio da nije klanjao s njima u džamiji. Da je Ibn Zubejr smatrao da ostavljanjem džume spada i podne namaz, on bi bar ukorio one koji su klanjali podne, jer čine novotariju koja se kosi sa sunnetom, ili bi ih Ibn Abbas i drugi ashabi ukorili, a to nam od njih nije prenešeno.

Nije ispravno reći da su Ata i drugi klanjali džumu zasebno a ne podne namaz, jer se džuma po konsenzusu islamskih učenjaka ne može obaviti osim u džematu. (Subulus-Selam,2/646)

Prema tome, općepoznato je da u svakom namaskom vremenu ima propisan namaz i nije dozvoljeno pomjeriti jedan namaz u drugo namasko vrijeme ili ga u potpunosti ostaviti, osim uz jasan i autentičan dokaz, a koji ne postoji u ovom slučaju. Predaja Ibn Zubejra može se dvosmisleno razumjeti, pa zbog svoje nejasnoće ne može biti dokaz, naročito u ovakvom fikhskom-pravnom pitanju. U najmanju ruku sigurnije je klanjati podne namaz, ugledajući se na Ataa i druge, potom na Ibn Abbasovo odobrenje njihovog postupka i zbog nepostojanja jasnih dokaza o pokudjenosti ili zabrani toga čina, a Uzvišeni Allah najbolje zna.

Također, onaj ko propusti džumu sa ili bez razloga, dužan je klanjati četiri rekata (podne namaza). Ibn Mesud je rekao: "Ko stigne na jedan rekat džume stigao je na namaz, a ko propusti džumu neka klanja četiri rekata." (Ibn Ebi Šejbe, AbdurRezak, Ibn Munzir, Hejsemi,...)

Islamski učenjaci su se razišli kada se zakasni na jedan rekat džume namaza, da li se računa džuma ili ne. Međutim, jasan je hadis Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selem, "Ko stigne na jedan rekat jednog namaza stigao je na taj namaz." (Buharija i Muslim)

Nakon što je prenio ovaj hadis poznati tabiin Ibn Šihab ez-Zuhri je rekao: "Džuma je jedan od namaza." (Malik, Ibn Munzir,...)

Ibn AbdilBerr kaže da je ovo opći hadis koji nije napravio razliku između džume i drugih namaza, tako da vrijedi za sve namaze općenito.5 Prenosi se od Ibn Omera da je kazao: "Ko stigne na drugi rekat džume namaza neka klanja još jedan, a ako dođe na tešehud neka klanja četiri rekata." (Ibn Hazm, Ibn Munzir...)

Nakon što je spomenuo ove predaje od Ibn Mesuda i Ibn Omera imam Hazm je rekao: "Niko od ashaba nije kazao suprotno ovome."6

Imam Malik b. Enes kaže: "Ovaj stav zastupaju učenjaci Medine, shodno hadisu Poslanika, sallAllahu alejhi we selem, koji glasi: "Ko stigne na jedan rekat jednog namaza stigao je na taj namaz."7 Ovo mišljenje, pored spomenutih učenjaka, odabrali su Enes bn Malik, Seid b. Musejjib, Hasan el-Basri, Eš-Šabi, Šafija, Ahmed, Ebu Sevr, Sufijan es-Sevri, El-Evzai, i drugi.


Fusnote:

1. Misli se na bajram i džumu, jer se džuma smatra sedmičnim bajramom muslimana.

2. Šejhul-islam Ibn Tejmijje navodi konsenzus ashaba po ovom pitanju, El-Fetava-24/114

3. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihus-sunen-1/296)

4. Fetaval-ledžnedtid-daime,-8/180,182 (Stalna komisija za islamsko misionarstvo)

5. Vidjeti: Et-Temhid (7/72) od Ibn AbdilBerra.

6. Vidjeti: El-muhalla, (5/75)

7. Vidjeti: El-evsat (4/101), Et-temhid (7/70) i Šerhuz-Zurkani (1/332)

Izvor: essune.com
____________________________________________________________________________

Fetva Stalne komisije za izdavanje fetvi u KSA:

Zahvala pripada Allahu, Jedinom, i neka je salavat i selam na posljednjeg Vjerovjesnika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe. S obzirom na to da nam je pristiglo mnoštvo pitanja u vezi sa obavezom klanjanja džuma-namaz ako se zadesi na dan Bajrama – tj. ako se u jednom danu spoje dva praznika, ramazanski ili kurbanski praznik (bajram) sa džumanskim sedmičnim praznikom (bajramom), da li je obavezan klanjati džumu onaj ko je prisustvovao bajram-namazu ili je dovoljno to što je klanjao bajram-namaz, pa će umjesto džume klanjati podne, da li će se učiti ezan za podne-namaz u džamijama ili ne – Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja izdaje sljedeću fetvu (odgovor):

Po ovom pitanju prenose se određene predaje od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum. Neke od tih predaja su:

Prva: Predaja Zejda b. Erkama, radijallahu anhu, u kojoj stoji da ga je Muavija b. Ebu Sufjan, radijallahu anhuma, upitao: "Da li si zapamtio da su se za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u jednom danu sastala dva praznika (bajram i džuma)?" Rekao je: "Da!" Zatim ga je upitao: "Kako je tada postupio?" "Klanjao je bajram, zatim je olakšao po pitanju džume i rekao: 'Onaj ko želi da je klanja, neka je klanja!'", odgovori on.

Predaju su zabilježili Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Darimi i Hakim u Mustedreku rekavši: "Ovaj hadis je vjerodostojnog lanca prenosilaca, ali ga Buhari i Muslim nisu zabilježili, a postoji i hadis po Muslimovim kriterijima koji ga podupire." Sa njim se složio i hafiz Zehebi, a Nevevi, rahimehullah, u Medžmu'u kaže: "Njegov lanac prenosilaca je dobar."

Druga: Hadis po Muslimovim kriterijima – koji je spomenuo Hakim – je predaja Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojoj stoji da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Doista su vam se u današnjem danu sastala dva praznika, pa za onog koji hoće, dovoljan mu je bajram-namaz i nije obavezan klanjati džumu, ali mi ćemo klanjati džumu."

Predaju su zabilježili Hakim – kao što je prethodilo – Ebu Davud, Ibn Madže, Ibn Džarud, Bejheki i drugi.

Treća: Predaja Ibn Omera, radijallahu anhuma, koji kaže: "Jednom prilikom, za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zadesila su se dva blagdana u jednom danu, pa je (Poslanik) klanjao ljudima bajram-namaz i rekao: 'Onaj ko želi da prisustvuje džumi, neka prisustvuje, a onaj ko želi da izostane, neka izostane!'"

Predaju je zabilježio Ibn Madže, dok u verziji Taberanija u Mu'džemul-kebiru stoji: "Za života Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sastala su se dva praznika, Ramazanski bajram i džuma-namaz. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao im je bajram-namaz, a potom se licem okrenuo prema njima i rekao: 'O ljudi, doista ste postigli dobro i zadesila vas je nagrada, ali mi ćemo ipak klanjati džumu. Onaj ko od vas želi da klanja džumu sa nama, neka klanja, a onaj ko želi da se vrati svojoj porodici, neka se vrati.'"

Četvrta: Predaja Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, u kojoj se navodi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Danas su vam se sastala dva praznika, pa onaj ko želi, bajram-namaz mu je dovoljan umjesto džume, a mi ćemo, inšallah, klanjati džumu."

Predaju je zabilježio Ibn Madže, a Busiri kaže: "Lanac prenosilaca je vjerodostojan i sve ravije su pouzdane."

Peta: Mursel-predaja (prekinutog lanca) Zekvana b. Saliha koji je rekao: "Za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sastala su se dva praznika: dan džume i bajram-namaz, pa je klanjao bajram, a zatim se obratio ljudima i rekao: 'Prisustvovali ste zikru i hajru, a mi ćemo danas klanjati džumu. Onaj kome je drago da sjedi – tj. u svojoj kući – neka sjedi, a onaj kome je drago da klanja džumu, neka je klanja.'"

Predaju je zabilježio Bejheki u Es-Sunenul-kubra.

Šesta: Predaja Ataa b. Ebu Rebbaha, rahimehullah, koji kaže: "Ibn Zubejr, radijallahu anhuma, klanjao nam je bajram-namaz u danu džume, početkom dana (tj. nakon izlaska sunca), zatim smo došli na džuma-namaz, ali on nije došao, te smo klanjali sami. Ibn Abbas, radijallahu anhuma, u tom vremenu boravio je u Taifu, pa smo otišli kod njega i spomenuli kako je postupio Ibn Zubejr, na što je on odgovorio: 'Postupio je po sunnetu!'"

Predaju je zabilježio Ebu Davud, a također i Ibn Huzejme, ali sa malo drugačijom verzijom, na kraju koje stoji: "...Ibn Zubejr reče: 'Vidio sam Omera b. El-Hattaba da je ovako postupao kada bi se sastala dva praznika.'"

Sedma: Predaja koju su zabilježili Buhari u Sahihu i Malik u Muvetti od Ebu Ubejde, štićenika Ibn Ezhera. Kaže Ebu Ubejd: "Prisustvovao sam bajram-namazu sa Osmanom b. Affanom, radijallahu anhu, na dan džume. Klanjao je bajram-namaz prije hutbe (govora), a zatim se obratio prisutnima: 'O ljudi, doista su vam se u ovom vašem danu sastala dva praznika, pa onaj kome je drago, od stanovnika Avalija (mjesto sa kraja Medine), da sačeka džumu, neka sačeka, a onaj kome je draže da se vrati svojoj porodici, neka se vrati, ja sam mu to dozvolio.'"

Osma: Predaja Alije b. Ebu Taliba, radijallahu anhu, koji je rekao kada su se spojili bajram i džuma u jednom danu: "Onaj kome je drago da obavi džumu, neka je obavi, a onaj kome je drago da sjedi, neka sjedi." Kaže Sufjan: "Tj. neka sjedi u svojoj kući."

Predaju je zabilježio Abdur-Rezzak u Musannefu, a u sličnoj verziji i Ibn Ebu Šejbe.

Na osnovu spomenutih predaja od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nekolicine njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum, i onoga što je zastupala velika većina islamskih učenjaka, Stalna komisija izdaje sljedeće propise:

Prvi: Onaj ko prisustvuje bajram-namazu, kao vid olakšice, nije obavezan prisustvovati džumi, nego će klanjati podne-namaz u podnevskom vremenu, ali mu je preče i bolje da prisustvuje džumi sa ljudima.

Drugi: Ta olakšica ne važi za onog koji ne prisustvuje bajram-namazu, tako da sa njega nije spala obaveznost klanjanja džume, nego je dužan otići u džamiju i obaviti džuma-namaz. Ako ne zatekne dovoljan broj klanjača, koji je uvjet da bi džuma bila ispravna, klanjat će podne-namaz.

Treći: Imam u džamiji u kojoj se inače obavlja džuma dužan je uspostaviti džuma-namaz u tom danu, kako bi prisustvovali oni koji imaju želju da prisustvuju, a i oni koji nisu klanjali bajram-namaz. Ako bi se desilo da ne prisustvuje dovoljan broj klanjača koji je potreban za džumu, onda će klanjati podne-namaz.

Četvrti: Onaj ko obavi bajram-namaz i uzme za olakšanje da ne prisustvuje džuma-namazu, obavezan je klanjati podne-namaz nakon nastupa podne-namaza, a nikako prije.

Peti: Nije propisano učiti ezan osim u džamiji u kojoj se klanja džuma-namaz, tj. nije propisano učiti ezan za podne-namaz tog dana.

Šesti: Mišljenje onih koji kažu da onaj koji obavi bajram-namaz nije dužan obaviti ni džumu niti podne-namaz tog dana – pogrešno je, islamski učenjaci su ga odbacili, ignorirali i opisali kao neispravno i čudno, jer je oprečno sunnetu i poziva na izostavljanje jedne od Allahovih strogih naredbi, bez jasnog dokaza. Velika je mogućnost da do onog koji je zastupao taj stav nisu došle predaje koje govore o tome da onaj koji prisustvuje bajram-namazu ima pravo da izostane sa džume, ali će klanjati podne-namaz.

Allah, azze ve dželle, najbolje zna i neka je salavat i selam na našeg vjerovjesnika Muhammeda, njegovu porodicu i sve plemenite ashabe.

Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja

U potpisu: Šejh Abdul-Aziz b. Abdullah Alu Šejh, šejh Abdullah b. Abdur-Rahman el-Gudejan, šejh Bekr b. Abdullah Ebu Zejd i šejh Salih b. Fevzan el-Fevzan.
avatar
Admin
Admin

Broj komentara : 729

Vidi profil korisnika http://www.dini-islam.net

Na vrh Go down

Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu